IZJAVE POLITIČARA O SPALIONICI U APATINU

Zoltan Đarmati je na pitanje o "termoelektrani", iliti spalionici, iliti pržionici, kako je zovu Apatinci, novinarki Radio Novog Sada izjavio: " Bio sam na prezentaciji austrijsko-mađarske firme AGT iz Beča i EU Logistik 2005 iz Đera i pitao za emisiju CO2. Kad su mi rekli da emisije nema, da je ona ustvari 0, postao sam malo skeptičan, jer na svetu ne postoji nijedno tako postrojenje. Ne bih voleo da mi budemo pokusni kunići", izjavio je Đarmati.

Na novogdišnjem koktelu u ministarstvu za zaštitu životne sredine na pitanje novinarke Radio Novog Sada o "termoelektrani" i traženju referenduma oko nje u Apatinu Saša Dragin, ministar je odgovorio da se ništa ne može raditi bez potrebnih dozvola (Studije uticaja na životnu sredinu) ali i da o tome mišljenje treba da daju i sami građani.

Razgovarala Dragana Ratkovic

Saopstenje za novinare Zavoda za zastitu prirode

Завод за заштиту природе Србије у неколико наврата је имао прилику да се изјасни о могућности постављања робно-транспортног цента (РТЦ) у Апатину. Сваки пут до сада истицали смо разлоге због којих се на предсметном подручју не може градити планирани центар.

Разлози су суштинске природе а за обрану става Завода истичемо следеће:

1. Скупштина Општине Апатин донела је, у сагласности са скупштином општине Сомбор, 1982. године Решење којим је «Горње Подунавље» заштитила као регионални парк Овим актом утврђене су спољне границе заштићеног природног добра и утврђено је да приоритет у Регионалном парку има узгој и заштита високе дивљачи, а могу се вршити и све делатности које неће нарушити основни природни изглед или лепоту предела или довести до промене неке од његових основних особености због којих је ово подручје стављено под заштиту.
2. Просторним планом општине Апатин (Службени лист општине Апатин», бр. 4/1989) године у границама регионалног парка «Горње Подунавње» предвиђена је изградња робно-транспортног центра. Полазећи од овлашћења из тачке 5, став 2 цитираног Решења, Покрајински Завод за заштиту природе Војводине није издао дозволу за изградњу робно-транспортног центра у образложењу свог мишљења ( број:425/1989 од 8. маја 1989. године) истичући да се изградњом робно-транспортног центра « ... директо се задире у природни комплекс и нарушава интегритет регионалног парка, што је у директној супротности са остваривањем посебног друштвеног интереса који је у основи установљења овог регионалног парка. Предвиђене разноврсне намене представљаће изузетно загађење, не само за део који је предвиђен за грађевински реон, него и околину без обзира на предвиђене мере заштите.»
3. Просторним планом Републике Србије (« Службени гласник РС», бр. 13/1996) у делу 3. Заштита природних добара, у подтачки 3.2. утврђено је да у планском периоду и даље остају заштићене просторне целине које су до доношења овог плана биле заштићене. У ове просторне целине између осталих спада и Регионални парк «Горње Подунавље».
4. Влада Републике Србије је 2001. године донела Уредбу о заштити СРП «Горње Подунавље» којом је утврдила да се ради о природном добру од изузетног националног значаја и сврстала га у I категорију заштићених природних добара. Чланом 12 цитиране Уредбе, утврђено је да се планови и програми уређења простора који обухватају подручје овог Резервата морају усагласити са Просторним планом Републике Србије и Програмом и режимима заштите утврђених овом Уредбом. За подручје СРП «Горње Подунавље» донеће се одговарајући просторни план у складу са законом.
5. Наша земља донела је Закон о потврђивању Конвенције о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту по којој се морају укључити и друге стране,тј, Хрватска и Мађарска. У Додатку И наведене су активности које ће вероватно изазвати значајне прекограничне штете, а то су: трговачке луке термоелектране и друге инсталације за сагоревање са испустом топлоте од 300 мегавата или више, инсталације за одлагање отпада за спаљивање, хемијску обраду или одлагање на депоније токсичних и опасних отпада., велика постројења за складиштенје петролеја, сеча шума на великим површинама и др. Ових дана у јавности се наводи изградња термоелектане подре РТЦ који подразумева међународну луку за претовар расутих материјала и спалионица отпада. Све засновано «на високој научној технологији која не загађује.» !!!!
6. Закон о потврђивању Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта. На ГП су картирана станишта и урађена је мапа станишта, 60% станишта је примарно за заштиту, од органских врста овде живе нпр. Салвиниа натанс, Трапа натанс, и многе животинјске врсте нарочито птице , а уједно ми смо донели Указ о проглашењу закона о потврђивању Конвенције о очувању мигратотних врста дивљих животиња. Ту су све птице мочварице које штитимо на ГП.
7. СРП «Горње Подунавње» поред националне заштите, у међународним оквирима проглашено је за

+ IBA (Important bird area) – значајно подручје за птице,

+ IPA (Important plant area) - значајно ботаничко подручје,
+ номиновано је за Резерват биосфере,
+ номиновано је за Рамсарско подручје (2007),
+ због граничног положаја интензивно се ради на формирању прекограничног подручја са националним парком «Дунав-Драва» у Мађарској и парком природе «Копачки рит» у Хрватској. Ове године у септембру одржан је триларетални састанак председника држава ради јачања прекограничне заштите).
+ ова три природна добра представљају највеће плавно подручје у средњем току Дунава и највеће после Делте Дунава. Придаје му се велики европски значај.
+ укључен је у Мрежу заштићених природних добара на Дунаву (2007)

8. Скупштина општине Апатин приступила је 2005. године изради генералног плана Апатина и Изради плана детаљне регулације робно-транспортног центра и слободне зоне у Апатину не водећи рачуна о постојању Уредбе Владе Републике Србије о заштити Специјалног резервата природе «Горње Подунавље», У складу са цитираном Уредбом и прописаним режимом заштите изградња робно-транспортног центра није могућа у Резервату, нити изнад њега.
9. Представници Завода за заштиту природе Србије присуствовали су 9. Седници скупштине општине Апатин, која је одржана 30. септембра 2005. године, а поводом предлога одлука о изради наведених планова. И том прирликом преставници Завода поново су указали на важеће прописе који регулишу ову област и чињеницу да се предвиђени РТЦ не може градити у границама Резервата, јер би се тиме угрозио његов опстанак. Истовремено је указано на обавезу да се просторно планска документација усклади са важећом Уредбом о заштити. И поред свега Скупштина општине Апатин није извршила усаглашавање просторно-планске документације, свесно одступајући од услова Завода .
10. Истичемо да се спољна граница СРП «Горње Подунавње» није мењала у односу на спољну границу Регионалног парка. Разлике у површини настале су обухватањем свих плавних природних површина уз леву обалу реке Дунав.


Све ово не може да буде изнад нити у границама СРП «Горње подунавље», постоји решење а то је испод Резервата код Богојева где се већ прави међународна лука. Тамо већ постоји путни и железнички саобраћај Има и ману, није на територији општине Апатин.
Нису тражени услови за термоелектану и спалионицу.

Резерват или РТЦ (термоелектрана, спалионица отпада, међународна лука за претовар расутих материјала), заједно не иду.

POZIV NA SOLIDARNOST - "STOP SPALIONICI OTPADA-TRAŽIMO REFERENDUM"

Obaveštavamo ovim putem sve građane Srbije da je predsednik opštine Apatin Živorad Smiljanić potipisao ugovor sa mađarskom firmom EU Logistic 2005 i porodičnom firmom D.O.O. "Daning" iz Novog Sada o gradnji spalionice sekundarnog otpada u zoni Robno transpotnog centra, uz sam Dunav, uz granicu sa Specijalnim rezervatom prirode "Gornje Podunavlje" koje je u nominaciji za Ramsarsku listu.

Spalionica sa velikom halom na prostoru od 100 hektara je svega kilometar udaljena od samog naseljenog mesta Apatin. Spalionica bi prerađivala desetine tona otpada na sat te je jasno koje količine otpada treba brodovima da doplove iz Austrije i Mađarske, da bi se u Apatinu spaljivale.

U mađarskim gradovima Baja i Kaloča permanentni su proteseti mađarskih građana zbog namere da se izgrade identične spalionice. Mađarska televizija beleži ove proteste.

Ekolozi upozoravaju da se gradnja spalionice otpada u maju ove godine sprečena u neposrednoj blizini Zagreba, na pritisak građana, iako je gradsko rukovodstvo već bilo donelo odluku.

Ekolozi navode da su u Americi sve spalionice zatvorene a poslednja pre 17 godina jer su štetne za zdravlje ljudi i ukupnu životnu sredinu. U Japanu je zatvoreno na stotine spalionica. U Francuskoj tri, jer je otkriveno da u kravljem mleku na farmama blizu spalionica, ima dioksina. Razvijene zemlje se okreću reciklaži, koja je zdravija i ekonomičnija.

Priča da će akumalucija proizvodnjom struje od otpada duplo povećati apatinski budžet je tanka u odnosu na zdravlje ljudi u Apatinu ali i regionu. Odborničkom većinom ugovor o pravljenju spalionice je potpisan a javnost prezentovano da će se primenjivati austrijska LTC tehnologija, od koje navodne nema štetnih otrova u vazduhu. Pitamo se može li se spaliti tone otpada bez ijedne čestice u vazduhu.

Očekujemo da ministarstvo za ekologiju i energetiku, koja treba da daju saglasnost, dobro prouče posledice koje mogu imati građani ove zemlje. Studija procene uticaja na životnu sredinu još nije urađena. Zavod za zaštitu prirode iz Novog Sada se protivi menjanju granica Specijalnog rezervata prirode "Gornje podunavlje".

EKOLOŠKI POKRET "PLAVI DUNAV" IZ APATINA
UDRUŽENJE EKOLOŠKIH NOVINARA "EKO VEST"
VOJVOĐANSKA ZELENA INICIJATIVA
ZELENA MREŽA VOJVODINE

STRANA ULAGANJA U SPALIONICE OTPADA U SRBIJU (priliv prljave i prevaziđene tehnologije)

Podizanje spalionica komunalnog, kao i opasnog otpada, započelo je tokom sedamdesetih godina dvadesetoga veka, u razvijenim, industrijskim zemljama (SAD, Japan). Tokom devedesetih godina, ogroman broj ovih postrojenja doživeo je da bude zatvoren, a novi projekti izgradnje da se zaustavljaju. Razlog proterivanju spalionica iz razvijenih zemljama je izuzetna toksičnost i opasnost po zdravlje stanovnišva i prirodne okoline u kojoj su locirane spalionice. Javno mnjenje u celom svetu, stručnjaci i ekolozi, UNEP, ustanovili su da su pepeo i dim, koji emituju spalionice, najveći izvor dioksina i drugih opasnih materija koje izazivaju kancer i trovanje okoline. Dioksini izazivaju širok spektar zdravstvenih problema, uključujući kancere, oštečćenje imunog sistema, problem u razvoju i reprodukciji. Dalje, lancem ishrane se prenose na životinje, ljude, biljke. Pored dioksina spalionice emituju i olovo, teške metale, kadmijum, arsenik, hrom...Posledice ovakvih emisija su kisele kiše. Poseban problem predstavlja pepeo koji ostaje posle spaljivanja i kancerogen je, te zato spalionice nema smisla locirati u oblasti proizvodnje hrane jer posredstvom vazduha i vode mogu zagaditi životnu sredinu i lanac ishrane.

Dokazano je da nema bezbednih spalionica i da su sve podjednako opasne, kako one koje sagorevaju opasan otpad, tako i one koje sagorevaju komunalni otpad, te im i nije mesto u održivom razvoju i budućnosti.

Svetska banka zaključuje da su spalionice najskuplji vid upravljanja otpadom pošto zahtevaju visokokvalifikovano radnu snagu i pažljivo i skupo održavanje usled opasnosti po okolinu. Zato preporučuje da se spalionice grade samo onda kada nema manje skupih i manje opasnih alternativa.

Prema Grinpisu spalionice otpada daju rezultat – proizvod, koji je otpad. Sasvim jednostavno đubre ulazi u proizvodni proces=đubre izlazi iz proizvodnog procesa.

Na međunarodnom nivou, deluje GLOBALNA ANTI-INCENERATOR ALIJANSA (GAIA), sa sedištem u SAD. Ova organizacija se bori za gašenje postojećih i obustavljanje novih projekata izgradnje spalionica otpada širom sveta. Očigledno da se širom sveta vodi ogorčena kampanja protiv izgradnje spalionica otpada. Obrnuto, u Srbiji, se njena lokalna i republička vlast, a uz to i demokratska, bori mesecima, od 2002. godine, protiv sopstvenog javnog mnjenja, naroda, da dokaže da su spalionice otpada njena budućnost.
U studiji pod nazivom Spalionice otpada- Umiruća tehnologija, autora, Neila Tangrija, objavljenoj 2003. godine, u izdanju GAIA (globalna antiinsenerator asocijacije) izneta su svetska iskustva vezana za komercijalnu i ekonomsku stranu finansiranja ovakvih postrojenja.

Troškovi i investitori
Spalionice komunalnog otpada su kapitalno intenzivni projekti i zahtevaju:
1. visoke investicione troškove (nekoliko stotina miliona evra),
2. visoke troškove održavanja (promena filtera i po nekoliko desetina milona evra),
3. visokotehnički obučene operatere,
4. strogo kontrolisanje propisa vezanih za aerozagađenje koje emituju spalionice.

Samo visokorazvijene zemlje mogu da odgovore ovim zahtevima i podizanje spalionica u zemljama u tranziciji, pa i u Srbiji, je samo pokušaj da se prljava tehnologija prebaci na lokaciju gde će troškovi zaštite životne sredine biti manji. Od 2000. godine, zemljama u tranziciji, pa i Srbijom, krstare strane transnacionalne kompanije spremne da ulože svoj kapital, baš u spalionice komunalnog otpada.

Osvajanje tržišta i izgradnja spalionica
1. Strane kompanije targetiraju zemlje u razvoju i oprobanim scenarijom kreću u osvajanje mesta za lociranje nove spalionice. Scenario je isti od Filipina do Srbije. Po pravilu, sve je praćeno donatorima, (međunarodnijm institucijama) koje brinu o ekologiji. Potrebno je rešiti pitanje otpada!
2. Zatim se inostrana kompanija obraća lokalnim zvaničnicima nudeći strano ulaganje za izgradnju spalionice, nudeći priče o tome kako je reč o najboljem rešenju, drugog nema, čistoj tehnologiji, koja čak može da posluži za proizvodnju električne energije.
3. Zatim se lokalni i vladini zvaničnici vode da vide kako baš takva "čista" spalionica savršeno radi u razvijenoj zemlji, pa što ne bi i zemlji u razvoju. Naravno, lokalni i vladini zvaničnici su oduševljeni onim što su videli.
4. I tada počinje promocija spalionica u zemlji domaćinu. Tragično je što je u ovoj priči na jednoj strani vlada i lokalni zvaničnici zemlje domaćina, a na drugoj strani interes njihovog sopstvenog naroda. Po pravilu, narod i javno mnjenje se buni protiv izgradnje trovačnice, koja im donosi bolest, genetsku degeneraciju i zatrovan lanac ishrane.
5. Filipinsko javno mnjenje je uz ogromne napore i argumentovanu borbu, uspelo da 1999. godine, utiče da se donese Zakon o upravljanju otpadom, po kome je lociranje spalionica na njihovoj teritoriji ZABRANJENO.

U pomenutoj studiji se ukazuje na ugovore koje gotovo tipski nude strane firme - budući vlasnici, spalionica, zemlji domaćinu:
1. To su dugoročni (na 20 do 30 godina) ugovori.
2. To su ugovori kojima se lokalne komune-vlasti obavezuju da će isporučivati minimalnu godišnju količinu komunalnog otpada (na primer 160.000 t).
3. Zatim se lokalne vlasti obavezuju da će za svaku isporučenu tonu otpada plaćati određenu cenu (100 evra).
4. U istoj studiji se navodi da je otpad vrlo neefikasno gorivo i da je električna energija koja se dobija iz spalionica otpada cenovno nekonkurentna u odnosu na cenu struje dobijenu iz termo i hidroelektrana. Zato se vlasnik spalionice osigurava tako što u ugovor unosi obavezu za lokalne vlasti da preuzimaju određenu količinu proizvedene električne energije godišnje i po striktno definisanoj, fiksnoj, ceni, koju koriguju sa rastom inflacije.
5. Da bi se osigurali da će sve dogovoreno biti ispoštovano od strane lokalnih vlasti ove kompanije prave takozvane "put-or-pay" (obezbedi otpad ili plati) ugovore. Šta to znači? Ukoliko lokalne vlasti ne ispoštuju i ne isporuče i ne plate dogovorenu količinu otpada ili ne preuzmu i ne plate dogovorenu količinu električne energije, definisanu ugovorom, lokalne vlasti moraju platiti penale ili moraju izvršiti osiguranje postrojenja.
6. Lokalne vlasti računaju da će otpad pristizati regularno pošto računaju da će: "Napraviti infrastrukturu za sakupljanje i fakturisanje kućnog đubreta". Oni doslovce kažu:" da će preko odgovarajućih zakona i propisa obavezati privatna domaćinstva i privredu na korišćenje ekonomske infrastrukture otpada, odnosno naizmeničnu logistiku sakupljanja otpada".



Posledice ovakvih ugovora:

Vlasnici spalionica su sebe maksimalno osigurali kroz ovakve ugovore. Kako?
1. Njima opština garantuje sirovinu za proizvodnju - đubre. I to sirovinu koju mora opština da plati (odnosno narod opštine).
2. Rezultat ove proizvodnje je skupa struja, koju opet mora da plati opština (narod).
3. Ako spalionica ne dobije ugovorenu količinu otpada, opština spalionici ili plaća penale ili ovaj iznos plaća osiguravajuće društvo. Osiguranje ovakvih postrojenja je skupo, opština to sve mora da plati, odnosno narod.

Kakav rizik ima vlasnik spalionice?

1. On nema rizik, njegovo je da investira, opština mu obezbeđuje i plaća sirovinu i ista ta opština kupuje od njega električnu energiju. Znači spalionica ne može da propadne. Ona ako ne radi naplaćuje penale od opštine.

Zaključak:
Ovakvi ugovori mogu opštine koje ga potpišu da dovedu do bankrotstva!!!
To su već iskusile mnoge američke opštine!

Šta kaže američko iskustvo o spalionicama i ovakvim ugovorima?

Naveščemo iskustvo sa spalionicama koje su izgrađene u Nju Hempširu i Nju Džersiju a slično su prošla i mesta Leik Kaunti na Floridi i Hudson Fols iz Nju Jorka .
Spalionica u Klaremontu u Nju Hempširu je spaljivala komunalni otpad koji je sakupljan iz 29 opština-komuna, koje su bankrotirale u septembru 1993. godine. Uzrok bankrotstvu je bio dug od 1, 1 milion dolara koje su opštine dugovale spalionici. Kako je došlo do ovog duga? Gradovi su bili obavezani dvadesetogodišnjim ugovorom "put-or-pay" (obezbedi otpad ili plati) da obezbede ugovoreni nivo otpada, koji je, ispostavilo se, bio veći od onoga koji su opštine stvarale i mogle da sakupe. Rezultat je bio da su opštine morale da plaćaju penale za spaljivanje otpada koji nisu ni proizvele.
Pošto nisu mogle promeniti ugovor ovih 29 opština je bankrotiralo. Sud je odbio zahtev za otvaranje bankrota i ove opštine su morale podići lokalne poreze da bi otplatile dug spalionici. Na kraju narod je platio dugove svoje nerazumne lokalne vlasti.
Spalionica u Nju Džersiju je finansirana od strane nekoliko lokalnih opština, koje su napravile akcionarsko društvo. Opštine su smatrale da će imati STABILAN priliv otpada jer je u državi Nju Džersi usvojen zakon o kontrolisanom odlaganju otpada, koji je zabranjivao da se otpad odlaže na jevtiniji način, na deponije. Američki Vrhovni sud je doneo odluku da je Zakon o kontrolisanom odlaganju otpada neustavan, jer se ljudi ne mogu terati da plaćaju odnošenje svoga otpada u spalionice, po visokim cenama, ako imaju jevtiniju varijantu (zakopavanje i odlaganje na deponiju). To je uzrokovalo da 18 opština u Nju Džersiju upadne u dug prema spalionici veći od milijardu dolara, a bez prihoda da ga otplate, tako da je vlada morala da finansira otplatu duga.

Zašto ne spalionice, kako komunalnog, tako ni opasnog otpada u Srbiju?

Ipak, ostaje gorko saznanje da se transnacionalne kompanije, koje investiraju u spalionice komunalnog i ostalog otpada, proteruju iz razvijenih zemalja, a naše Ministarstvo za ekologiju i lokalne vlasti ih dočekuju raširenih ruku. Šta im to lepo donose, što ne znaju razvijene zemlje i međunarodni stručnjaci, kad su tako dobrodošli u Srbiju?

Prof. dr Jelena Kozomara
Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

Problemi sa spalionicama u svetu

ISKUSTVA: JAPANSKA – PRLJAVA TAJNA

Izvor: www.time.com/asia/magazine/2000/059/japan.toxic.html - Japan's dirty secret – Japanska prljava tajna

Kada je u pitanju odnos vlade i javnosti po pitanju opasnog otpada, onda se s pravom mogu uzeti primeri Japanske prakse. Tako se kaže, dok smrtonosni toksini truju životnu sredinu, Japanska vlada čini da izbegne ovu temu. Vlada je uverila građane da postrojenje, uredno uklopljeno u okolinu i da ne predstavlja pretnju po zdravlje. Ipak, kada je postrojenje počelo sa radom, nivo testostreona kod Saito dostigao je maksimum. Analiza kose pokazala je prisustvo arsena, olova i žive – sve u visokim koncentracijama. Više od 400 građana koji žive pored Suginami stanice za transfer otpada prijavilo je zastrašujuće simptome od momenta otvaranja fabrike. Atsushi Katsuki, specijalista za nauku o životnoj sredini na Univerzitetu Takachio u Tokiju, smatra da je problem u masivnoj i preintenzivnoj izloženosti hemijskim materijama. «Stanica mora smesta biti zatvorena», izjavio je. Ozbiljna studija koju je grad Tokio sproveo otkrila je preko 90 toksičnih materija oko fabrike, uključujući dioksine, jedne od najtoksičnijih koje su poznate čoveku. Ali, niko, počev od gradskih birokrata pa do šefa Japanske Agencije za životnu sredinu, nije predložio da se postrojenje zatvori. «Sve dok ne odredimo precizan uzrok ne možemo formulisati politiku» izjavio je Shimizu.

Incenerator koji izbacuje količine dioksina na teritoriju baze američke mornarice u Tokiju postao je osetljiva tačka u odnosima izmeđi Japana i Amerike. Inicirana pomanjkanjem volje Tokija da preduzme mere, Amerika je nedavno podnela zahtev sudu u Jokohami da se zatvori spaljivač....

Dioksin, nusprodukt nekih procesa u proizvodnji pesticida i papira, emituje se takođe i tokom spaljivanja plastike. Sumnja se i da je povezan za uzrokovanje poremećaja u radu hormona koji utiču na polno sazrevanje. Kad kamioni istovare svoj tovar, pepeo iz inceneratora leti po dolini. Niz pravac vetra pojava kancera veća je za četiri puta u odnosu na nacionalni prosek...

...Na manje od sat vožnje od Osake, Nose je bio mesto nekada poznato po zelenim brdima i uklusnim kestenima.Sada je poznato kao jedno od mesta najkontaminiranijih dioksinom u Japanu...Danas niko ne želi da kupi njihovo kestenje....

.... Kada je incenerator izvan grada Nosea morao biti zatvoren 1997. vec bilo je kasno za radnike kao što je Mitsuto Takeoka koji veruju da je kancer koji ima izazvan izlaganju dioksina za vreme rada.....

.... Svet je zapamtio kada je 1976. eksplodirala hemijska fabrika u Savesu u Italiji a oblaci dioksina zasipali okolna mesta. Ranih osamdesetih Japanski naučnici objavili su javno upozorenje o dioksinu....Kad inspektori obilaze mesta kao Nose, mudri vlasnici spalionica jednostavno spaljuju manje rizičan materijal....


http://ww2.pstripes.osd.mil/01/apr01/ed042201a.html
Stanovnici Atsugija odahuli nakon vesti da će se kontroverzni incenerator zatvoriti

...To je kao da živite pored deponije. Stomak vas boli najmanje jednom nedeljno....
....Američka vlada je takođe podnela tužbu japanskom sudu da se zatvori incenerator.....

www.scientificjournals.com Incineration and Human Health

...upravljanje otpadom je rastući problem u svetu. U EU, dok se količina otpada rapidno povećava, novi zakoni nameću strogu restrikciju količine otpada koja se može deponovati. U isto vreme mnogi inceneratori su zatvoreni u proteklih par godina zbog strožijih zakona o emisiji i imisiji.....


..Na sreću, postoje alternativna rešenja da se problem sa otpadom preokrene na dugoročnoj osnovi. Ovo se prevashodno odnosi na strategiju prevencije, i u saradnji sa tim i recikliranje i vraćanje u upotrebu. Uprkos ovakvom stavu, i dalje je aktuelan trend za izgradnju ili planiranje spaljivanja .....


www.corpwatch.org Japan: zvaničnici optuženi za promociju
toksičnih spaljivača na Tajlandu


...Grupa ekologa izjavljuje da Japan traži nova tržišta za svoje incenratore zbog toga što tržište na domaćem terenu nestaje usled zabrinutosti javnosti zbog nivoa zagađenja....

….Tekući projekti koji nude spaljivanje otpada Bankoka u 4 inceneratora, finansirana od strane Japana, svaki sa dnevnim kapacitetom od 1.300 tona. Ova suma će se dati kao zajam Vladi Tajlanda za nabavku spaljivača iz Japana, saopštava Greenpeace....

…Kao alternativu spaljivanju, Greenpeace se zalaže za intenziviranje recikliranja i jačanje strategije smanjivanja komunalnog otpada. Greenpeace je urgirao kod vlade da proglasi moratorijum na projekte izgradnje novih inceneratora i da razvija alternative postojećim....

…Ayako Sekine, aktivista Greenpeaca veli: ironično je da nakon što su zagadili Japan, japanske kompanije za proizvodnju spaljivača koje podržava japanska vlada, sada trguju toksičnim materijama u siromašnije zemlje kao što je Tajland. Japan bi trebalo da asistira Tajlandu da se kreće u pravcu progresivne redukcije otpada, i programima segregacije i recikliranja....

….Michio Tanahashi, geofizičar, otkrio je da je smrtnost kod dece koja žive u gradovima niz pravac vetra od inceneratora u proseku veća za 40 do 70 procenata....

… deset majki pristalo je da da mleko na testiranje na dioksin, i dvema sa najvećom koncentracijom savetovano je da redukuju dojenje za pola. …

…ignorišući ovu situaciju vlada preuveličava propagandu pozivajući se na efikasnu tehnologiju i skreće pažnju javnosti sa stvarnih problema. Japanci veruju da se problemi destrukcije životne sredine mogu resiti uz pomoć takozvane svemoćne tehnologije i nauke bez referenci prema prirodi. Vladina administracija i industrijski kapitalisti koriste propagandu da stvore iluziju u kojoj se sugeriše da su svi ekološki problemi rešeni…


…Mit o tome da ce otpad spaljivanjem nestati doveo je do inceneracije kao široko rasprostranjenom metodu odlaganja svih vrsta otpada, uključujući i opasan. Ne samo da ne čine da otpad “nestane”, inceneratori stvaraju još toksičniji otpad koji je opasan pretnja životnoj sredini i zdravlju ljudi.

…Incineracija je metod u kojem industrija “lomi”svoj rasuti otpad i rasipa ga u prirodnu okolinu emitovanjem gasova, prljave vode i pepela. To je vrlo pogodno za industriju da zamaskira današnje probleme sa otpadom i prebaci ih na buduće generacije.

…teški metali iz pepela mogu dopreti i kontaminirati tlo i podzemne vode. Povremeno se pepeo iz inceneratora koristi u građevinskom materijalu kao što je asfalt i cement. Ova praksa takođe utiče na ljudsko zdravlje posto metali cure iz građevinskog materijala. Pepeo iz inceneratora za komunalni otpad u Njukastlu, UK, upotrebljen je za lokalne staze između 1994 i 1999. Nedavno je uklonjen pošto je ustanovljeno da sadrži neprihvatljive količine dioksina i teških metala…

….Veoma malo istraživanja postoji o materijama koje se emituju iz inceneratora. Jedna studija identifikovala je 250 organskih jedinjenja, među kojima je većina visoko toksična ili kancerogena. Takođe se smatra da mnoge komponente koje se emituju iz inceneratora tek treba da budu identifikovane...

..Dioksini se emituju tokom spaljivanja materije koja sadrži hlor. Nemaju nikakvu korisnu svrhu i povezani su sa širokim spektrom zdravstvenih poremećaja uključujući kancer, izmenjen seksualni razvoj, poremećaj muških i ženskih reproduktivnih organa, supresiju imunog sistema, dijabetes i širok spektar efekata na hormone.

Dioksini – globalne ubice

…..Jednom emitovani u vazduh, dioksini mogu prevaliti velike razdaljine putem vazdušnih ili okeanskih struja što ih čini globalnim zagađivačem. Distribuiraju se u okolinu kao delovi gasova iz inceneratora, taložni pepeo, leteći pepeo i u efluentu uređaja za kontrolu zagađenja.

Dodatna (“odbegla” – fugitive) emisija javlja se tokom istovara iz kontejnera u incenerator, tokom prenošenja do vozila za transport, tokom prenošenja ili transporta u krugu postrojenja za spaljivanje. Prosečni incenerator spali 32.000 tona godišnje, što znaci da ce prihvatiti preko 1500 kamiona otpada.
Takođe postoji opasnost od katastrofe od požara ili eksplozija.

Pepeo iz inceneratora je opasan otpad
Odlaganje toksičnog pepela na ekološki prihvatljiv način je problematično i veoma skupo. Ukoliko se njime rukuje adekvatno, problem sa pepelom čini spaljivanje nemoguće skupim za sve sem za najbogatija društva.

U SAD prosečna cena koštanja odlaganja opasnog otpada je oko 210 $ po toni u odnosu na 23 $ za običan otpad.

Zemlje u razvoju u Aziji zatrpane su ponudama za spalionice. Suočene sa tržištem koje se rapidno smanjuje zbog svesti o zagađenju u zapadnim zemljama, kompanije se okreću azijskim zemljama za svoje opasne tehnologije.

Danas se inceneratori prodaju pod različitim maskama kao toplane ili sisteme za dobijanje električne energije.

…Od 1998 preko 2000 inceneratora je privremeno ili trajno zatvorenu u Japanu..

Pa ipak, prateći razvoj tehnologije za kontrolu emisije gasova, novi inceneratori se ponovo predlažu nekim evropskim zemljama. Vlade opterećene upravljanjem industrijskog otpada nalaze se na kritičnoj tački. Ili ce da nastave da promovišu spaljivanje ili ce da podrže razvoj i upotrebu ciste proizvodnje koja eliminiše toksične procese, proizvode i otpad.

Nedostaci inceneratora

Kontinuirano investiranje u spalionice inhibira razvoj prakse smanjivanja otpada, kao i istraživanje i razvoj proizvoda i produkata koji ne koriste toksične materije.

Spaljivanje – teorija nasuprot prakse

U teoriji, pravilno dizajniran incenerator trebalo bi da jednostavno konvertuje ugljovodonike u ništa pre nego u ugljendioksid i vodu. Praksa ipak pokazuje da cak i najbolji sistemi za spaljivanje proizvode produkte nedovoljnog sagorevanja koji su veoma toksični. Čak i pod najstrožim standardima inceneratori emituju hemikalije koje izmiču spaljivanju kao i novonastali produkti od kojih ima hiljadu različitih hemikalija od kojih je samo mala frakcija identifikovana.

…prema studiji američkog Centra za biologiju prirodnih sistema, emisija dioksina je 8 puta veća iz cementara koje spaljuju otpad.


Aparati za kontrolu zagađenja

Tehnologija aparata za kontrolu različitih polutanata je cesto nekompatibilna. Žice napravljene za filtriranje teških metala, zapravo hlade ispusni gas na temperaturu koja je idealna za formiranje dioksina. Što znači da smanjenje jednog polutanta obično uvećava emisiju drugih, i nema uređaja koji ce uspešno eliminisati dioksine i teške metale u potpunosti.

…Procenjeno je da spaljivanje 3 t otpada proizvodi 1 t pepela. Pepeo je veoma toksičan i sadrži koncentrovane dioksine i teške metale.
Vrlo malo radnih mesta se otvara u zamenu za veliko ekonomsko ulaganje u incenerator. Mnogi od ovih poslova su privremeni. Veliki incenerator zapošljava oko 100 radnika. U isto vreme u sredinama u kojima se zalaze za recikliranje, separaciju, kompostiranje može obezbediti mnogo vise radnih mesta, kako u upravljanju otpadom tako i u sekundarnim industrijama koje koriste obnovljeni materijal.

…Sve stroži standardi naložili su zatvaranje 2046 inceneratora prošle godine. Nije poznato koliko ce od preostalih 3,840 morati da se usavrše ili zatvore nakon pooštrenja 2002.

...Stokhlomska konvencija koju je potpisala 151 zemlja, ima za cilj eliminaciju najodrživijih toksičnih supsatnci koje nauka poznaje, uključujući izazivače kancera – dioksine i furane. Konvencija je utvrdila da su svi spaljivači uključujući i peći u cementarama u kojima se vrši spaljivanje otpada, najveći izvor dioksina, furana i polihlorovanih bifenola (piralen)......inceneratorima nije mesto u održivoj budućnosti....

ZAŠTITARI HRVATSKE I SRBIJE NA ISTOJ FREKVENCIJI

U udarnom terminu hrvtaskog RTL u nedelju veče emitovana je emisija o gradnji Robno-transportnog centra, termoelektrane i luke u Apatinu, u kojoj hrvatski ministar za zaštitu životne sredine i osiječki ekolozi navode, da bi svaki rad na koritu Dunava, zbog pretovarne luke, mogao da promeni njegov tok i ugrozi Nacionalni park Kopački rir koji se nalazi sa desne obale Dunava. Hrvatski zaštitari strahuju da bi i termoelektrana mogla da ima šteten uticaje na floru i faunu prekograničnog Nacionalnog parka Kopački rit. Zavod za zaštitu prirode iz Novog Sada juče poslao redakcijama saopštenje protiveći se izgradnji ovih objekata u zoni Specijalnog rezervata prirode "Gornje podunavlje" kod Apatina.
Kopački rit je na samoj granici reke sa Srbijom i sa Specijalnim rezerevatom prirode "Gornje Podunavlje", sa naše strane, i Nacionalnim parkom Gemenc u Mađarskoj, predstavljaju za Evropu jednu prirodnu celinu. Zbog toga je u septembru održan trilaterarni sastanak predsednika tri države radi jačanja prekogranične saradnje na zaštiti, ističu u Zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu i dodaju značaj"Gornjeg Podunavlja" koje pored nacionalne ima i međunarodnu zaštitu- proglašeno za IBA područje značajno za ptice(important bird area), IPA značajno botaničko područje (imortant plant area), nominovano je za rezervat Biosfere, za Ramsarsko područje 2007. godine i uključem je u mrežu zaštićenih prirodnih dobara na Dunavu.
-Zanimanje Hrvatske je logično s obzirom na udaljenost Kopačkog rita na svega 800 metara. Srbija doneli Zakon o potvrđivanju "Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu" (koju je naša zemlja donela u novembru ove godine) i u koju se moraju uključiti druge strane, u ovom slučaju Hrvatska i Mađaraska. Po toj Konvenciji za gradnju svakog objekta u prekograničnom pojasu, termoelektrane i drugih postrojenja sa ispustom toplote od 300 megavata, pretovarnih luka, isntalacija za odlaganje otpada za spaljivanje, hemijsku obradu ili odlaganje na deponije toksičnih i opasnih otpada i drugo, potrebna će biti saglasnost glavnog arbitra a to je formirana komisija za ovakve prekogranične projekte pri Evropskoj uniji, kaže Biljana Panjković, direktor Zavoda za zaštitu prirode iz Novog Sada. Ona još podvlači da je Zavod Vladi Srbije dao mišljenje po kome se Robno-transportni centar ne može graditi na predviđenom mestu od strane opštine.-Izgradnja RTC nije moguća u rezervatu niti iznad njega jer zadire u prirodni kompleks pod zaštitom. Od Zavoda za zaštitu prirode nisu traženi uslovi za termoelektranu, pretovranu luku, magacinski prostor za otpad kao energent. Opština svesno nije izvršila usaglašavanje prostorno-planske dokumentacije u skladu sa Uredbom o zaštiti, navodi dr Panjković.

ANKETA: ŠTA MISLE APATINCI

1. Mihalj Nađ
Čuo sam od kolega na poslu za termoelektranu. Šokiran sam i ne mogu da mislim ništa. Svet je poludeo.

2. Đuro Zorić
Seliću se sa familijom iz Apatina. Čak da termoelektrana radi na plemenita drva otpad ne može biti čist.

3. Stojan Pupovac

Nije mi zbog mene koji sam se naživeo. Bojim se decu koja tek treba ovde da provedu život. Nisam za tu investiciju.

4. Roza Šuflaj

Neko će uzeti pare, neko će rešiti otpad. Sve u svemu ne sviđa mi se nimalo da se u ovakvoj prirodi gradi strašilo.

5. Mišo Blanuša

Kao slikar sam malo u toku sa svkodnevicom. Pročitao sam za termoelektranu. Bio sam zatečen.Izričito sam protiv.

6. Saša Dobrijević

Tužna je priča takvog razvoja grada. Kad smo u prethodnoj vlasti planirali pravce razvoja-kvalitet života je bio na prvom mestu.

7. Ištvan Želer

Gledam mađarsku televiziju koja prikazuje proteste u toj zemlji zbog takvih postrojenja. Ljudi su uplašeni.

8. Stanko Indjić

Poslom prolazim kroz često kroz Beč i viđam njihovu termoelektranu na koju se naši pozivaju. Tamo sunca nikad nema.


Autor teksta: S.Pualić-Špero

"TERMOELKTRANA" NA OTPAD KOD APATINA UZNEMIRILA GRAĐANE EKOLOZI TRAŽE REFERENDUM

Gradnja termoelektrane koja bi proizvodila struju od otpada pakovanog u eko bale koje bi se dovozile iz Austrije u Apatin i koja je vredna, zajedno sa lukom i magacinom 350 miliona evra, unela je u građane Apatina nemir zbog sumnji da je reč o pokušaju da se otpad sa Zapada rešava na našoj strani obale Dunava te da je životna sredina i zdravlje ljudi ugroženo eventualnom emisijom štetnih čestica u atmosferu. Ekolozi zbog toga traže referendum. Predsednik opštine saopštenjem se obratio javnosti tvrdeći da se bez saglasnosti ministarstava ekologije i energetike i Studije procene uticaja na životnu ništa neće preduzimati,a savetnik za međunarodne odnose i regionalni razvoj predsednika Skupštine Vojvodine Aleksandar Kravić, tvrdi da je reč o tehnologiji koja ne poznaje emisiju štetnih gasova.
Kravić smatra da se oko termoelektrane u Apatinu pravi nepotreban cirkus jer je reč o sasvim pouzdanoj tehnologiji, a ne spalionicama otpada.- Austrijska tehnologija LTC (nisko temaparaturna konverzija) znači pretvaranje otpada pakovanog u eko bale na temparaturi od 450 stepeni, molekularnom razgradnjom do metan gasa, koji služi kao gorivo za zagrevanje turbina. Termoelektarna će imati snagu od 150 megavata. Suva tvar koja ostaje iza ove prerade će se odvoziti nazad u Austriju. Sistem je potpuno zatvoren i nema emisije štetnih gasova, niti bilo kakavog drugog uticaja na životnu sredinu, tvrdi Kravić dodajući da je na Elektrodistribuciji kako struju dalje distribuirati po Srbiji. Na pitanje kome se isplati dovoziti otpad stotinama kilometara i koji je interes stranih investitora baš na ovom području, Kravić je odgovorio:-Takve termoelektrane će se graditi u Mađaraskoj, Holandiji, Nemačkoj, Češkoj i Indoneziji. Nijedna još nije napravljena, ali su one visoko isplative, i investitor očekuje profit, kaže Kravić. On još naglašava da će ovo postrojenje rešiti delom i probelm otpada u Vojvodini.
Predsednik opštine Smiljanić u obraćanju javnosti takođe objašnjava tehnologiju LTC, ali i poziva građane da imaju poverenja u njega.-Sve što sam u životu gradio, gradio sam u interesu Apatina. Biće to nova stranica istorije Apatina a investicija od 350 miliona evra biće najveća u Srbiji, navodi se, pored ostalog, u saopštenju Smiljanića.
Apatinski ekolozi, koji imaju podršku drugih ekoloških pokreta iz Vojvodine, su mišljenja da se javnost mora više informisati, i da se oko "termoelektrane" uz prethodno sva objašnjenja, mora provesti referendum.-Ako neko gradi magacin za otpad koji će se dovoziti iz Austrije, površine 40 fudbalskih igrališta, (160.000 kvadrata), i pri tom tvrdi da je to u interesu grada, bez obzira na logiku kapitala, mora se spovesti referendum.Sekretari i savetnici ministarstava koji su prisustvovali promociji austrijske kompanije AGT sa tehnologijom LTC u skupštini grada, nisu stručna nego politička lica, i nisu argument za kojim se poteže, a kakva se istorija piše Apatinu sa tonama otpada, znaju i najneupućeniji, iznosi stav Duško Polovina, iz eko pokreta "Plavi Dunav".

KO JE DANING?
Opozicija je pitala na poslednjoj skupštini opštine otkud u tako značajnom projektu porodična firma Daning iz Novog Sada, koja treba da dobije 30 odsto dobiti a opština svega 10 odsto.-Nas je izabrala austrijska firma AGT i bićemo licencirani, odgovorio je Miodrag Maksimović, vlasnik D.O.O. Daning.

S. Pualić-Špero

Spalionice

Paljenje smeća često je bio način uklanjanja otpada kroz istoriju, međutim javne spalionice, ranije zvane krematorijumi, u Americi su poznati već od kraja XIX veka. Do 1920. godine, spalionice u SAD su postale najčešći način rešavanja otpada. Deponije i spalionice dugo su bile jedine metode za uklanjanje otpada u SAD. U 1995. godini, EPA je ustanovila da 16 procenata čvrstog otapada biva spaljeno na neki od poznatih načina. I pored bogate istorije, upotreba spalionaca danas je kontroverzno pitanje u mnogim zajednicama. Mnogi su u strahu zbog potencijalnog uticaja na zdravlje koje može nastati nepravilnim upravljanjem otpadom.
Spalionice smanjuju količinu otpada na deponijama. Takođe, spaljivanje na visokim temperaturama uništava mnoge otrove i patogene medicinskog i drugog poznatog opasnog otpada.
Četrdeset godine pre, većina spalionica je upotrebljavano da bi se smanjila količina čvrstog otpada. Danas, većina spalionica koristi proces spaljivanja u cilju generisanja pare i struje.
U spalionicama energija se može dobijati ili sagorevanjem ili derivacijom goriva. Sagorevanjem, otpad se neselektovano ubacuje u bojler bez bilo koje prethodne obrade ili sortiranja materijala koji nije sagorljiv. Ovakvi uređaji spaljuju otpad na 1500 oC i generalno rukuju sa koločinom otpada od 200 do 750 tona na dan.
Derivirano gorivo (RDF) zahteva recikliranje i izdavanje nesagorljivih materijala poput stakla ili metala, njihovo sortiranje i ukljanjanje kako bi sadržaj goriva bio što homogeniji i što kaloričniji. Ovakvi sistemi su značajno skupi za izgradnju i značajno su nerasprostranjeniji od klasičnih spalionica otpada. Zapravo, većina RDF spalionica doživelo je ekonomski neuspeh i pretvaranje u klasičnu spalionicu.
Spalionice smanjuju količinu čvrstog otpada. Respektabilna opozicija godinama ipak raste. Njihov fokus je na velikom trošku spalionica i na strahu od emitovanih zagađivanja procesa sagorevanja.
Otpor prema spalionicima čvrstog otpada raste u mnogim zajednicama i vezan je najviše na potencijalne opasne emisije, na primer, dioksina (polychlorinated dibenzodioxins) i furana (polychlorinated dibenzofurans) koji mogu biti produkt nekompletnog sagorevanja materija koje sadrže hloride, poput polivinil hlorida (PVC). Dioksini i furani mogu nastati kao rezultat nekompletnog sagorevanja (ne bude sve sagoreno), mogu nastati kao proizvod sagorevanja pojedinih materijala, i mogu biti sintetizovani tokom hlađenja ispusta spalionice.
U cilju prevencije toksičnih emisija poput metala, neorganskih kiselih gasova sistem je neophodno snabdeti kontrolnim uređajima prečišćavanja vazduha. Takvi uređaji sastoje se od specijalno dizajniranih filtera i elektromagnetnih filtera.

www.enviroliteracy.org

OSNOVE TEŠKE INDUSTRIJE

Za potrebe neinformisanih lidera grada Apatina iz studije Vodič za donosioce odluka o spalionicama čvrstog otpada (Decision Makers’Guide to Incineration of Municipal Solid Waste), Svetske banke koja se na engleskom u celini može preuzeti sa sajta Ministarsva zaštite životne sredine Republike Srbije donosimo delove osnovnih kriterijuma za primenu tehnologije spaljivanja:

...Tehnologija spaljivanje treba da se zasniva po principu što masovnijeg spaljivanja na pristupačnom mestu namenjenom za to. Štaviše, izvođači moraju imati reference dugogodišnjeg uspešnog rada...
...Godišnja količina otpada za spalionice ne sme biti niža od 50.000 metričkih tona, kao što nedeljna nabavka otpada ne sme biti veća od 20 odsto od nedeljne spaljenog otpada...
... Spalionica čvrstog otapada treba da bude u zoni predviđenoj za srednju i tešku industriju...
... Mesto za privremeno držanje otpada treba da bude dubine/visine najmanje 70 metara kilometar dalje od spalionice...

Pozicija "za", opozicija traži referendum

Većinom glasova odbornici Skupštine opštine Apatin usvojili su Ugovor o osnivanju zatvorenog akcionarskog društva i dali saglasnost na zaključenje ugovora. Ovim je predviđeno osnivanje zatvorenog akcionarskog društva "Green energie&logistic AD" koje će činiti predstavnici EU logistik 2005 KFT sa sedištem u Đeru u Mađarskoj, novosadske firme Daning D.O.O. i Opština Apatin. Mađarska firma sa uloženih 200.000 evra kapitala u Društvo imaće udeo od 60 odsto, Daning D.O.O. 30 odsto sa uloženih 60.000 evra i apatinska opština deset procenata s tim da SO Apatin umesto novca ulaže 167 hektara građevinskog zemljišta na kojem će se graditi Robno-transportni centar u okviru kojeg treba da bude i termoelektrana i luka za rasuti teret. Postrojenje termoelektrane, luku i kompletnu infrastrukturu izgradiće EU Logistic 2005 KFT iz Đera koja je obezbedila 350 miliona evra od londonske finansijske korporacije Meri Linč.
Donošenju odluke prethodila je burna višečasovna rasprava u kojoj su učestvovali odbornici odborničkih graupa DSS i DS i u kojoj je izrečeno mnogo oštrih reči zbog čega je u jednom momentu data i pauza...

Glas komune, petak, 14. decembar 2007. godine