Spalionice

Paljenje smeća često je bio način uklanjanja otpada kroz istoriju, međutim javne spalionice, ranije zvane krematorijumi, u Americi su poznati već od kraja XIX veka. Do 1920. godine, spalionice u SAD su postale najčešći način rešavanja otpada. Deponije i spalionice dugo su bile jedine metode za uklanjanje otpada u SAD. U 1995. godini, EPA je ustanovila da 16 procenata čvrstog otapada biva spaljeno na neki od poznatih načina. I pored bogate istorije, upotreba spalionaca danas je kontroverzno pitanje u mnogim zajednicama. Mnogi su u strahu zbog potencijalnog uticaja na zdravlje koje može nastati nepravilnim upravljanjem otpadom.
Spalionice smanjuju količinu otpada na deponijama. Takođe, spaljivanje na visokim temperaturama uništava mnoge otrove i patogene medicinskog i drugog poznatog opasnog otpada.
Četrdeset godine pre, većina spalionica je upotrebljavano da bi se smanjila količina čvrstog otpada. Danas, većina spalionica koristi proces spaljivanja u cilju generisanja pare i struje.
U spalionicama energija se može dobijati ili sagorevanjem ili derivacijom goriva. Sagorevanjem, otpad se neselektovano ubacuje u bojler bez bilo koje prethodne obrade ili sortiranja materijala koji nije sagorljiv. Ovakvi uređaji spaljuju otpad na 1500 oC i generalno rukuju sa koločinom otpada od 200 do 750 tona na dan.
Derivirano gorivo (RDF) zahteva recikliranje i izdavanje nesagorljivih materijala poput stakla ili metala, njihovo sortiranje i ukljanjanje kako bi sadržaj goriva bio što homogeniji i što kaloričniji. Ovakvi sistemi su značajno skupi za izgradnju i značajno su nerasprostranjeniji od klasičnih spalionica otpada. Zapravo, većina RDF spalionica doživelo je ekonomski neuspeh i pretvaranje u klasičnu spalionicu.
Spalionice smanjuju količinu čvrstog otpada. Respektabilna opozicija godinama ipak raste. Njihov fokus je na velikom trošku spalionica i na strahu od emitovanih zagađivanja procesa sagorevanja.
Otpor prema spalionicima čvrstog otpada raste u mnogim zajednicama i vezan je najviše na potencijalne opasne emisije, na primer, dioksina (polychlorinated dibenzodioxins) i furana (polychlorinated dibenzofurans) koji mogu biti produkt nekompletnog sagorevanja materija koje sadrže hloride, poput polivinil hlorida (PVC). Dioksini i furani mogu nastati kao rezultat nekompletnog sagorevanja (ne bude sve sagoreno), mogu nastati kao proizvod sagorevanja pojedinih materijala, i mogu biti sintetizovani tokom hlađenja ispusta spalionice.
U cilju prevencije toksičnih emisija poput metala, neorganskih kiselih gasova sistem je neophodno snabdeti kontrolnim uređajima prečišćavanja vazduha. Takvi uređaji sastoje se od specijalno dizajniranih filtera i elektromagnetnih filtera.

www.enviroliteracy.org